Knjizevno vece ‘Za decu i osetljive’

Velika Plana, 15.03.2012.

Za decu i osetljive
Književno veče inspirisano „Ranim jadima“ Danila Kiša.

„Naša sećanja iz detinjstva nemaju drugog porekla: ona ne bivaju fiksirana u trenutku doživljaja i onda ponavljanja, kao što je to slučaj sa svesnim sećanjima iz zrelog doba, već se izmenjena falsifikovana, stavljena u službu neke kasnije težnje izvlače tek u docnijem dobu, kada je detinjstvo već prošlo, tako da se ne mogu više strogo odeliti od fantazija.“
-Danilo Kiš-

Danilo Kiš (1935-1989), jedan je od najistaknutijih pisaca jugoslovenske književnosti. Rođen je u Subotici 22. februara od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, Crnogorke. U vreme donošenja antijevrejskih zakona u Mađarskoj, roditelji ga krste u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu. Porodica Kiš, nakon masakra u Novom Sadu 1942. godine beži u Mađarsku, gde Danilo završava osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Godine 1944. njegovog oca odvode u koncetracioni logor Aušvic, nakon čega čitava porodica pod posredstvom Crvenog krsta biva preseljena na Cetinje, gde Danilo ostaje do kraja svog školovanja.

Opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu upisao je 1954., a četiri godine kasnije diplomirao je kao najbolji student. Kao student objavljivao je literarne radove u raznim listovima, i prevodio sa mađarskog, ruskog i francuskog. Kasnije objavaljuje mnoga dela, koja su često i nagradjivana. Dobio je Ninovu nagadu za “Peščanik, kao i Andrićevu za “Enciklopediju mrtvih”. Od 1979. godine živi i radi u Prizu, gde i umire deset godina kasnije. Sahranjen je u Beogradu u Aleji zaslužnih gradjana.

Knjiga “Rani jadi” pripada porodičnom ciklusu, a objavljena je 1970. Porodični ciklus čine tri dela: ”Rani jadi”, “Bašta, pepeo” i “Peščanik”. U “Ranim jadima” Kiš se upušta u parcijalno traganje za sećanjima iz detinjstva i njihovo uobličavanje u prozne fragmente i zaokružene celine kraćih oblika.

“Ja nisam u mogućnosti da izmišljam, ništa nije užasnije od realnosti, to znam, ništa nije romanesknije, ali ništa ni proizvoljnije i opasnije nego pokušaj da se sredstvima literature fiksira ona stvarnost koja nas nije prožela, koju ne nosimo u sebi, patetično rečeno kao rudari olovni prah u grudima. Jedino takvu stvarnost, takav svet, sam u stanju da dodirujem, koju moram da iskašljem, da izrigam iz sebe .

U svojim knjigama ja sam umseto odgovora postavljao sebi samo nova pitanja, ali oslobodio asm se lirskog pritiska na sasvim starinski i, izgleda, efikasan način: puštanjem živa kucaviva na mestu gde je taj pritisak bio najjači, duga se mora završila i ja sam se osetio oslobođenim kao posle buđenja iz košmara ili posle seanse na divanu psihoanalitičara šarlatana.”
Impresije iz Kišovog detinjstva, vezane su za mirise, ukuse i boje. Najintimnije ljudsko čulo, čulo dodira, u “Ranim jadima”, nije ni približno prisutno kao ostala. Nemaštinu i ratno vreme čini težim distanca koja dečaka odvaja od sveta, a na kojoj pisac insistira. Retki dodiri vezani su za majku, devojčicu Juliju i psa Dinga. Dodira, doduše, u “Ranim jadima” ima, ali je reč o dodirivanju predmeta i cveća. Malo je ljudskih dodira. Upadljivo je odsustvo očeve ruke.
“Što se mene lično tiče, ja u svojim prozama sramno ležm na psihijatriskom otomanu i pokušavam da kroz reči dospem do svojihtrauma, do svoje sopstvene anksioznosti, zagledan u sebe.”

Učestvovali:

1. Andreas Sam (odrastao): Stefan Tanasijević 4/3

2. Danilo Kiš: Miloš Armuš 1/3

3. Andreas Sam – Andi: Aleksandar Momčilović 1/3

4. Julija Sabo: Milica Milošević ½

5. Marija Sam: Jelena Novaković ½

6. Ana Sam: Jovana Nikolić ¼

7. Čovek iz daleka: Tomislav Trpković ½

8. Eduard Sam: Nikola Gvozdenac ½

9. Lazar Stanojlović ¼

10. Naratorka: Teodora Mitić ¼

11. Naratorka: Nataša Jocić ½

12. Naratorka: Kristina Rančić ½

13. Muzička pratnja: Aleksandar Pavlović 2/1

Režija: Smiljana Todorović 4/2 i Stefan Tanasijević 4/3

Dramatizacije: Jovana Todorović ½

Izbor teksta: Jelena Zlatkova-prof.