Copyright© 2018 - UG “Svet reči” Velika Plana

Radionice rodno zasnovanog nasilja

Glavni cilj projekta SENZIBILIZACIJA ZA PITANJA RODA I POLA – PROGRAM PREVENCIJE RODNO ZASNOVANOG NASILJA MEDJU MLADIMA U GIMNAZIJI U VELIKOJ PLANI je podizanje nivoa svesti o pitanjima rodno zasnovanog nasilja medju mladima (devojkama i mladićima) – učenicima Gimnazije u Velikoj Plani i njihovim roditeljima kroz razvijanje znanja,veština i stavova o pitanjima roda i pola i rodno zasnovanog nasilja.Ovaj cilj omogućava: povećenje stepena tolerancije medju mladima i izgradnje mira i pomirenja na ovim prostorima medju pripadnicima različitih nacionalnosti, veroispovesti,smanjenje broje konflinktnih situacija i rodno zasnovanog nasilja,osnaživanje učešća devojaka u javnim dogadjanjima i sl. Projekat realizuje Sekcija „Svet reči“ uz finansijsku podršku Ekumenske inicijative žena.

Od novembra 2008. do aprila 2009.godine, u Gimnaziji u Velikoj Plani, u okviru aktivnosti Tima za bezbednost, biće realizovan projekat „Senzibilizacija za pitanja roda i pola – program prevencije rodno zasnovanog nasilja medju mladima“. Projekat ima za cilj podizanje nivoa svesti o pitanjima rodno zasnovanog nasilja medju mladima (devojkama i mladićima), učenicima/cama Gimnazije u Velikoj Plani.

Pošto je reč o školi u kojoj postoji 16 odeljenja, planirano je 10 tematskih radionica sa mladima i 5 radionica sa roditeljima, a teme koje će biti obihvaćene su sledeće: osnovni pojmovi – pol i rod, Rodni identiteti i uloge, Odnosi moći u društvu, Zloupotreba moći, Diskriminacija, Seksizam, Rodno ravnopravno društvo, Nasilje, Rodno zasnovano nasilje, Rod i seksualnost maldih, Adolescentske veze i Nasilje u vezama mladih. Ovu školu pohadja ukupno 327 učenika-ca, od toga 131 devojka i 196 mladića. Većinu učenika (56%) čine učenici-ce putnici, tj.deca iz seoskih, ruralnih sredina. Iako su boljeg uspeha u školi, devojke redje nastavljaju školovanje na višim skolama i fakultetima, redje upisuju prestižne fakultete i češće napuštaju školovanje. Mladi gimnazijalci u Velikoj Plani žive u porodicama koje pripadaju nižoj klasi u većini, uglavnom srednjeg nivoa obrazovanja. U obrazovanju roditelja dominira srednje obrazovanje a očevi su višeg obrazovnog statusa u odnosu na majke.

Razdoblje adolescencije je teško i složeno, kako za mlade, tako i za njihovu okolinu. Koreni svega što se dogadja u adolescenciji nalaze se u ranom detinjstvu, tako da je veoma važno raditi sa mladima na razvoju njihovog identiteta, kao i formiranju rodnih uloga od rodjenja do adolescencije. Adolescencija kao prelazni period izmedju detinjstva i zrelosti, označava promene u izgledu, načinu mišljenja i socijalnim situacijama. Početak adolescencije odredjen je biološkim promenama, sticajem seksualne zrelosti, dok je njen kraj odredjen socijalnim činiocima, tj. sticanjem socijalne zrelosti. Kvalitetni roditeljski odnos u detinjstvu utiče na celokupan psihički razvoj u sticanje tzv.temeljne sigurnosti što je preduslov oblikovanja samosvojne i samosvesne ličnosti . Roditelji oblikuju ponašanje i stavove svoje dece, utiču na usvajanje rodnih uloga. Zato se ovaj projekat upravo odnosi na edukaciju roditelja i njihove dece (učenika/ca Gimnazije u Velikoj Plani) jer su roditelji upravo jadan od najaktivnijih faktora u procesu odrastanja i socijalizacije na kome se odražavaju promene koje zahvataju društvo u celini. Komunikacija deteta sa roditeljima i okolinom, koja se manifestuje kao proces vaspitanja, ima snažan uticaj na razvoj detetovog rodnog identiteta. Sa druge strane, društvo vrlo rano detetu usadjuje klišetirane norme ponašanja koje odgovaraju pojedinom rodu.

Osim roditelja, veliki uticaj na adolescente/kinje i razvoj rodnih uloga imaju i vršnjačke grupe jer se adolescenti medjusobno uporedjuju u krugu vrsnjaka i na osnovu toga stvaraju zaključke o sebi. U doba adolescencije, devojke i mladići se često nalaze u procepu izmedju zahteva tela (nagona) i zahteva okoline, čiji stavovi o seksualnosti mogu znatno da utiču na doživljaj prvog seksualnog iskustva. Adiolescenti/kinje vide svoje seksualno ponašanje kao stvar ličnog izbora , ali ipak i pod uticajem roditelja, vršnjaka, medija, očekivanja, stereotipa. Iako je u osnovi biološki fenomen, ne može se posmatrati odvojeno od društva i kulture čijim je normama odredjeno.

Koren problema nasilja od porodičnog do nasilja koje definiše odnose izmedju čitavih grupa, zajednica i nacija dobrim delom jeste u pogrešno usvojenoj matrici roda i pola u procesu socijalizacije. Tu počinje podela na “jake” i “slabe”, na mučitelje i mučene i na “superiorne i inferiorne”. Praktično čitavo stanovništvo naše zajednice od 44 470 stanovnika trpi negativne posledice, što direktne što indirektne usled pogrešnih predstava o pojmu roda i pola stečenih u procesu socijalizacije. Preko 51% procenat od ovog broja su osobe ženskog pola koje još neposrednije trpe posledice rodnih stereotipa, predrasuda i diskriminacije što najbolje ilustruju podaci SOS telefona za žene i decu žrtve porodičnog nasilja. Mladi ljudi u adolescentnom dobu, stišnjeni izmedju zahteva svoga tela i telesne seksualnosti kao i rigidnih zahteva sredine definitivno oblikuju svoje ličnosti tako da konfliktnost, netolerancija, mizoginija postaju legitimni oblici svakodnevnog postupanja. Otuda je preventivno delovanje u ovom životnom dobu delotvorno za smanjenje tenzija u medjuljudskim odnosima, za razvoj tolerancije i mira medju ljudima kao i poštovanje različitosti. Istovremeno, projekat računa na to sama zajednica uvidi značaj preventivnih programa ove vrste te da preuzme brigu oko održivosti projekta.

Planiramo da program edukatvno-preventivnih radionica bude obavezan za sve učenike/ce Gimnazije u Velikoj Plani i njihove roditelje. Vršnjačke grupe će biti mešovite i činiće ih učenici/ce jednog odeljenja, bez obzira na to da li dolaze iz gradske ili ruralnih sredina. Dakle, kroz program edukacije o pitanjima rodno zasnovanog nasilja medju mladima (devojkama i mladićima) proći će 196 devojaka, 131 mladić, kao i 100 do150 od ukupno 654 roditelja koji će biti odabrani po principu dobrovoljnosti. Sprovodjenje projekta u školi direktno povoljno utiče na učešće i učenika i roditelja u projektu jer i jedni i drugi već učestvuju u raznim vrstama školskih i vanškolskih aktivnosti Realizacija projekta u školi, dakle instituciji sistema, pojačava efekte projekta jer je poznato da same škole i uopšte institucije učestvuju u reprodukciji tradicionalnih rodnih uloga i na njima utemeljenoj rodnoj neravnopravnosti. Kada se u samoj instituciji razvijaju znanja i veštine važne za prevenciju rodno zasnovanog nasilja, onda je poruka o neophodnosti promena tradicionalnih matrica ubedljivija.

Način rada je zasnovan na iskustvenom modelu učenja tako da se svaka radionica brižljivo planira, dizajnira i tako prilagodjava ciljevima projekta i zahtevima i karakteristikama grupe sa kojom se radi.Uz ogromno iskustvo osoba koje realizuju projekat u ovom načinu rada, promene koje se projektom ostvaruju su efektnije i dalekosežnije.

Jelena Zlatkova, prof.