OD „NAUČENE BESPOMOĆNOSTI“ DO LIČNE SNAGE: PANEL-DISKUSIJA U TEHNIČKOJ ŠKOLI BOR

U Tehničkoj školi Bor, 18. septembra 2026. godine, održana je panel-diskusija u okviru projekta „Verujem! Govorim! Gradim! Povezujem!“, koji Udruženje građana „Svet reči“ iz Velike Plane realizuje uz podršku Ekumenske inicijative žena.

Panel-diskusija predstavljala je nastavak procesa osnaživanja devojaka započetog tokom treninga u Vrnjačkoj Banji i priliku da se znanja i veštine stečene na obuci prenesu u školsku zajednicu. Aktivnost je povezala učenice, njihove vršnjake, nastavnice-mentorke, stručnjakinje i uspešne žene iz lokalne zajednice, stvarajući prostor za otvoren razgovor o rodnim stereotipima, samopouzdanju, obrazovanju, profesionalnim izborima, komunikaciji i pravu mladih da samostalno donose odluke koje se tiču njihove budućnosti.

U realizaciji aktivnosti važnu ulogu imale su nastavnice-mentorke Sanja Pejčić i Svetlana Prodanović, koje su uključene u višegodišnju saradnju Tehničke škole Bor i UG „Svet reči“. Kontinuitet ove saradnje omogućava da se iskustva prethodnih projekata ne završavaju pojedinačnim aktivnostima, već da se kroz nove generacije učenika dalje razvijaju vršnjački rad i kultura aktivnog učešća mladih.

Film učenica kao polazište za dijalog

Posebnu vrednost panelu dao je film koji su pripremile učenice Tehničke škole, posvećen temi „naučene bespomoćnosti“. Umesto da budu samo publika kojoj odrasli govore o rodnoj ravnopravnosti, učenice su kroz sopstveni kreativni rad otvorile temu o tome kako se devojke tokom odrastanja uče određenim društvenim ulogama i kako takve poruke mogu uticati na njihovo samopouzdanje, izbore i spremnost da se zauzmu za sebe.

Kvalitet filma posebno je istakla pedagoška savetnica Živkica Đorđević, ocenjujući da na sažet i upečatljiv način otvara pitanje rodne ravnopravnosti i da predstavlja materijal koji može biti korišćen i za dalji rad sa mladima. Na taj način rezultat rada učenica dobija i potencijal za dalju multiplikaciju – kao alat za pokretanje razgovora o rodnim ulogama i stereotipima i sa drugim grupama mladih.

Od znanja do primene

Jelena Zlatkova, predsednica UG „Svet reči“, predstavila je projekat kao deo šireg i dugoročnog programa osnaživanja devojaka koji organizacija realizuje u saradnji sa školama iz više gradova Srbije. Naglasila je da cilj nije da mladi ostanu samo učesnici jedne obuke, već da stečena znanja koriste, prenose vršnjacima i nastave svoje angažovanje kroz nove obrazovne i omladinske programe.

Učenicima su predstavljene i konkretne mogućnosti za dalje uključivanje – aktivnosti usmerene na prepoznavanje i prevenciju nasilja u adolescentskim vezama, kao i novi Erasmus+ projekat koji će povezati mlade iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Severne Makedonije. Najavljena je i mogućnost uključivanja učenika Tehničke škole Bor u buduće međunarodne aktivnosti, čime se lokalno iskustvo mladih povezuje sa učenjem i razmenom iskustava na međunarodnom nivou.

Kako nastaje „naučena bespomoćnost“?

Na film učenica nadovezala se Živkica Đorđević, pedagoška savetnica i predsednica udruženja „Kreativna pedagogija“ iz Požarevca. Kroz primere iz sopstvenog odrastanja i dugogodišnjeg rada sa adolescentima govorila je o tome kako porodica i sredina mogu da utiču na način na koji devojke i mladići doživljavaju sebe i sopstvene mogućnosti.

Podsetila je na nekadašnje poruke da devojčicama nije potrebno dalje školovanje, na etiketiranje odlučnih i snažnih devojaka kao „muškarača“, ali i na očekivanje da dečaci ne treba da plaču i pokazuju emocije. Takvi obrasci pokazuju da rodni stereotipi ograničavaju i devojke i mladiće i da njihovo prepoznavanje predstavlja prvi korak ka promeni.

Njena poruka mladima bila je usmerena na tri važna koraka: učiti, vežbati i primenjivati stečene veštine. Znanje o rodnoj ravnopravnosti nije dovoljno ukoliko ga ne prate samopouzdanje, komunikacijske veštine, sposobnost javnog nastupa i spremnost da se naučeno primeni onda kada se mlada osoba suoči sa pritiskom porodice, partnera, vršnjaka ili sredine.

Posebno snažan bio je primer nekadašnje učenice koja je želela da studira arheologiju, dok je porodica za nju imala drugačije planove. Učenjem asertivne komunikacije uspela je da razgovor sa roditeljima, koji se ranije završavao svađom i obeshrabrenošću, pretvori u razgovor u kojem je jasno izrazila svoja osećanja i potrebe i zatražila podršku za sopstveni izbor. Danas radi upravo u oblasti koju je želela. Primer je mladima pokazao konkretnu primenu mekih veština u donošenju važnih životnih odluka.

Lokalna liderka kao model istrajnosti

Važan segment panel-diskusije bilo je predstavljanje uspešne žene iz lokalne zajednice. Slađana Đurđekanović Mirić, diplomirana istoričarka umetnosti i muzejska savetnica, govorila je o svom profesionalnom putu i višedecenijskom radu na očuvanju kulturnog i industrijskog nasleđa Bora.

Njena životna priča pokazala je mladima da profesionalni uspeh nije pravolinijski put i da su za ostvarivanje ideja potrebni znanje, istrajnost, inicijativa i spremnost da se istraje čak i kada sredina ne prepoznaje odmah njihov značaj.

Govorila je o svom radu u oblasti arhivistike i muzeologije, učešću u formiranju odeljenja istorije umetnosti i razvoju Park muzeja u Boru, gde su delovi stare rudarske i industrijske opreme sačuvani od uništenja i pretvoreni u svedočanstva tehničke i industrijske baštine grada. Govorila je i o nastojanjima da se zaštite umetnička dela i o dugogodišnjem radu Udruženja likovnih umetnika „Vane Živadinović Bor“, čija je jedna od osnivačica.

Posebno važna za mlade bila je njena poruka da odrastanje u manjoj sredini ne treba da predstavlja prepreku za obrazovanje, profesionalni razvoj i ostvarivanje sopstvenih ideja. Njeno iskustvo pokazalo je da pojedinac može da pokrene promenu u lokalnoj zajednici i da istrajnost jedne osobe, uz podršku drugih, može ostaviti trajne rezultate.

Od učesnice do vršnjačke edukatorke

Jedan od najvažnijih pokazatelja efekata projekta bilo je obraćanje Ive Arsović, učenice treće godine Tehničke škole Bor, koja je učestvovala u prethodnim projektnim aktivnostima.

Iva je govorila o tome da su joj učešće na edukacijama, upoznavanje drugih devojaka i razmena iskustava sa mladima iz različitih sredina doneli više hrabrosti i samopouzdanja. Posebno je značajno njeno zapažanje da susret sa drugim devojkama koje prolaze kroz slična iskustva pomaže mladima da shvate da prepreke i predrasude sa kojima se suočavaju nisu samo njihov individualni problem.

Upravo takvo iskustvo pokazuje značaj vršnjačke podrške: mlada osoba koja je prvobitno uključena kao učesnica vremenom postaje dovoljno osnažena da pred svojim vršnjacima govori o sopstvenom iskustvu i ohrabruje druge da se uključe.

Povezivanje škole i lokalne zajednice

Panel je okupio različite perspektive – obrazovanje, kulturu, novinarstvo, civilni sektor i iskustvo samih mladih. U razgovoru je učestvovala i Jadranka Mićović, novinarka, čije je profesionalno iskustvo dodatno otvorilo pitanje javnog nastupa, suočavanja sa kritikama i potrebe da osoba nauči da jasno zastupa svoj stav.

Takav format omogućio je mladima da o rodnoj ravnopravnosti i mekim veštinama ne razgovaraju samo kao o teorijskim pojmovima, već da ih prepoznaju u konkretnim životnim i profesionalnim situacijama žena iz svoje sredine i drugih učesnica panela.

Rezultat koji ostaje u školi

Panel-diskusija u Boru pokazala je prelazak od edukacije ka aktivnom učešću. Učenice koje su prošle prethodne aktivnosti više nisu samo korisnice projekta: one kreiraju sadržaje, javno govore, dele iskustva, podstiču vršnjake na razgovor i postepeno preuzimaju ulogu multiplikatorki stečenih znanja.

Film učenica, javno obraćanje vršnjačke edukatorke, podrška nastavnica-mentorki, uključivanje lokalne liderke i povezivanje sa narednim projektnim i Erasmus+ aktivnostima doprinose tome da rezultati ne ostanu vezani samo za jedan događaj.

Na taj način panel-diskusija ostvarila je više međusobno povezanih rezultata: povećala je vidljivost teme rodne ravnopravnosti u školskoj zajednici, omogućila prenos znanja sa obuke na vršnjake, povezala mlade sa pozitivnim ženskim uzorima iz lokalne zajednice, ojačala njihovo samopouzdanje i otvorila prostor za dalje uključivanje u vršnjačke, lokalne i međunarodne aktivnosti.

U tome se ogleda i suština projekta „Verujem! Govorim! Gradim! Povezujem!“ – da devojke ne ostanu samo informisane o svojim pravima i mogućnostima, već da steknu znanje, podršku i veštine da veruju u sebe, jasno govore o svojim potrebama i izborima, grade odnose zasnovane na ravnopravnosti i stečeno iskustvo prenose drugim mladima.