NASLOVNA VESTI PROGRAMI PROJEKTI GALERIJA KONTAKT

Copyright© 2018 - UG “Svet reči” Velika Plana

“VRŠNJAČKOM EDUKACIJOM PROTIV DIGITALNOG NASILJA”

    Uz podršku Telenor fondacije, a u saradnji sa Institutom za digitalne komunikacije, danas smo u "Promek" kabinetu TŠ "Nikola Tesla" u Velikoj Plani organizovali trening "VRŠNJAČKOM EDUKACIJOM PROTIV DIGITALNOG NASILJA". Na treningu je učestvovalo 34 vršnjačka edukatora i 15 profesora koji će imati ulogu mentora vršnjačke edukacije tako da je na kraju dana svečano podeljeno 49 sertifikata.

Učesnic/ce  su imali prilike da kroz interaktivni rad saznaju nešto više o sledećim temama:

• Digitalnoj  komunikaciji / psihološkoj osnovi
• Zlostavljanju i zanemarivanju na internetu
• Vršnjačkoj edukaciji

U toku drugog dela dana, sa budućim vršnjačkim edukatorima organizovana je radionica u kojoj su na zanimljiv način raspravljali o sledećim temama:

1. Tradicionalno nasilje je mnogo opasnije i ostavlja veće posledice na žrtvu.

2. Najbolje je ne mešati se u tuđe probleme jer i sam možeš upasti u problem.

3. Ljudi imaju prava na svoj stav, kao i na to da ga uvek javno iznesu.

4. Digitalno nasilje nam uvek pokaže ko je najveći slabić u ekipi.

5. Broj pratilaca i fejvova je velik kod onih koji to i zaslužuju.

6. Mladi treba da smanje upotrebu digitalnih medija i da se vrate tradicionalnom učenju, druženju i komunikaciji.

7. Društvene mreže su kao test ličnosti i mnogo nam govore o svakom od nas.

8. Važno je postaviti na društvene mreže sve važno što nam se u životu dešava.

9. Važno je uvek pričati o problemima.

10. Ako je informacija moć, danas je sva moć u našim rukama

Nakon obuke, obučeni edukatori će, uz mentorstvo svojih profesora organizovati u svojim školama po deset radionica sa svojim vršnjacima, deliće edukativno-promotivne materijale, podsticati svoje vršnjake da učestvuju na konkursu za kratki film sa temom bezbednosti na internetu koji će biti raspisan krajem aprila. O svim svojim realizovanim aktivnostima redovno će  informisati koristeći moderne kanale komunikacije: fb, instangram, twiter, web-portale...Na završnoj konferenciji koja će biti organizovana u septembru, biće proglašena tri najbolja filmića, dodeljene nagrade najaktivnijim školama i promovisan E-bilten u kome će se naći rezultati projektnih aktivnosti.

Partneri na projektu: jedanaest  škola (7 srednjih i 4 osnovne) iz sledećih opština:

1. Velika Plana

• TŠ "NIkola Tesla"   >>>>>(sajt škole)
• Gimnazija Velika Plana   >>>>>(sajt škole)
• OŠ "Akademik dr Radomir Lukić" Miloševac   >>>>>(sajt škole)

2. Smederevska Palanka

• Palanačka gimnazija   >>>>>(sajt škole)

3. Požarevac

• Požarevačka gimnazija   >>>>>(sajt škole)

4. Veliko Gradište

• Srednja škola Veliko Gradište   >>>>>(sajt škole)

5. Kučevo

• Srednja škola Kučevo   >>>>>(sajt škole)

6. Jagodina

• OŠ "Vuk Karadžić" Glogovac   >>>>>(sajt škole)

7. Despotovac

• Tehnička škola Despotovac   >>>>>(sajt škole)

8. Lapovo

• OŠ "Svetozar Marković" Lapovo   >>>>>(sajt škole)

9. Beograd

• OŠ "Filip Filipović"   >>>>>(sajt škole)

 

Odabrani delovi  radnog materijala za učesnike/ce:

• Kada treba sa decom započeti razgovor o društvenim mrežama?

Društvene mreže definišu svoja pravila u vezi sa uzrastom kada je prihvatljivo da deca počnu svoju avanturu na ovom mediju, ona je najčešće 12 i 13 godina. Međutim, svi znamo da i deca mnogo mlađeg uzrasta koriste društvene medije, a i da se ta granica stalno snižava. Roditelji treba da prate ponašanje svoje dece, da se interesuju za sadržaje koji su deci važni i da, u skladu sa uzrastom deteta, nađu način da mu objasne, približe temu, ukažu na potencijalne probleme i opasnosti.

• Mnoga istraživanja su pokazala da društvene mreže čine da se ljudi osećaju depresivnije. Kako se to manifestuje kod dece, da li se isto događa?

Društvene mreže su donele dvosmernu i višesmernu komunikaciju i svi sa svima komuniciramo najrazličitije teme. Interakcija, taj momenat u kom je neki sadržaj koji smo postavili, doveo do toga da nam neko lajkuje i fejvuje post, nešto prokomentariše ili čak podeli sa svojim pratiocima, postali su kriterijum uspešnosti komunikacije na internetu. Tugu, osećaj manje vrednosti, pa čak i jedan oblik fobije, koju nazivaju NoLikeFobia može da se pojavi kao posledica toga što niko nije lajkovao njihovu sliku, video, bilo šta što je njima važno.

• Kako deci reći kada je dosta kada su i njihovi roditelji zavisni od društvenih mreža? Koja je granica da deca ne budu preopterećena time?

I ta granica se stalno pomera, ali na gore i na više.  Pre par godina se zavisnošću od interneta smatralo ukoliko neko provodi više od četiri sata na internetu ili nosi mobilni telefon sa sobom u toalet. Danas svi mi provodimo više vremena na društvenim mrežama i portalima, a od telefona se ne odvajamo gotovo nikada. Sa decom treba razgovarati, dati im priliku da razumeju zašto je važno ograničiti gledanje u ekran, kao i osmisliti sadržaje koji će ispuniti njihovo slobodno vreme na kvalitetniji način. I odmah da vam kažem - naići ćete na veliki otpor, priču da je ovo drugačije vreme od "vašeg vremena", da su svi tamo i da je sve drugo dosadno i nedovoljno zanimljivo.

• Ima roditelja koji svaki pokret deteta, svaku fotografiju dele na društvenim mrežama i dete raste sa tim da je to normalno. Onda dođe trenutak da i to dete otvori profil na Fejsbuku recimo. Šta je sa takvim situacijama?

Nastane još jedan u nizu problema :) Razumljiva je potreba roditelja da sa dragim ljudima podele neke situacije iz života njima najdražih bića. Ipak, treba voditi računa o tome koji je to tip fotografija, šta prikazuju, kao i razmisliti o tome kako bi se i koliko dopalo njihovom detetu za par godina. Koliko ljudi o tome promisli? Verovatno niko.

• Koliko je opasan "život u lajkovima" i potreba dece da se bude stalno dostupan? Sve je više dece koja su zaista opsednuta time i koja se čak takmiče i upoređuju ne vodeći više računa o sadržaju koji objavljuju.

• Jedno istraživanje je pokazao da deci najviše smeta to što roditelji objavljuju njihove fotografije bez njihove dozvole, ali i svoje neprimerenog sadržaja. Koliko su roditelji uopšte svesni toga?

Ne postoji dovoljno svesti o tome. Još uvek društvene mreže percipiramo kao naš najličniji prostor u kom možemo postavljati baš sve što poželimo. Nemamo nikakvu svest o tome da je svaki profil na društvenoj mreži zapravo jedan mali medij, koji ima svoju publiku, a ona često i nije sastavljena od najbližih i najdobronamernijih ljudi. Sve je na ovom mediju javno, pa i kada pošaljemo neki sadržaj kao privatnu poruku, mi nad njom gubimo kontrolu - neko može sačuvati taj sadržaj i proslediti ga bilo kome. Malo je ljudi svesno toga.

 Mentor treninga je bila Ana Mirkovic iz Instituta za digitalne komunikacije.